Novogodišnja euforija… Udario prvi mraz jutros, niko srećniji od moje žene, nisam kod kuće trenutno, ali znam da se raspakuje jelka, ukrasi, ukrasni kamin, sijalice… Inače uradila bi ona to krajem avgusta, na prvu kišu, ali sam rekao da ću je prijaviti komunalnoj. Pola godine je kod nas u kući novogodišnja euforija, čim deca krenu u školu ja počnem da se saplićem o j*bene patuljke, kutije sa poklonima, nalećem na sanke, bodu me irvasi. 48. deda mrazeva mi obitava u svim prostorijama, njih trojica i jedna baba mrazica me posmatraju dok pišam, imam tremu kad treba da uđem u wc.

Sve sija treperi, blinka, kao da živim u fabrici semafora, za šta god da se uhvatim drkne me struja, do kraja decembra i ja počnem da svetlim od elektriciteta i živaca.

Nabavila nekog irvasa, više liči na aljaskog malamuta, kad ustanem ujutru prvo njega vidim kako bulji u mene, dva lakša infarkta doživim dok se obučem. Samo se gledamo i merimo ko će koga prvi da nabode. Obaška što svake godine potrošimo budžet Makedonije na nove ukrase. A daljinski upravljač se od danas ne dira, non stop šibaju oni Božićni filmovi, kao slučajno se sreću njih dvoje, u nekom p*čkojevcu su, pa se kao razilaze zbog poslovnih obaveza, pa onda zaplet, idi molim te adrenalin me puca malo jače nego kad onaj spiker na radiju čita vodostaj Morave.
Na kraju, da ne poverujete, sve se završava idealno, ostaju zajedno i između redova slutimo kao trpaju se ispod jelke pored kamina do kraja života. Pukne mi aorta od romantike!

Eto tako, znači ako vas neko pita ko vam je prvi čestitao novu godinu, da se zna, ja sam!
Hepi nju jir end meri kristmas tu ol!

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.