U srednjem veku postojala je žena u Indiji koja je kao kućnog ljubimca imala pitona, zmiju koju je mnogo volela.

Ta njena zmija od 4 metara je odjednom jednostavno prestala jesti. Nakon nekoliko nedelja pokušavanja njene zabrinute gazdarice da je nahrani, nudeći joj sve živo što jedna zmija može poželeti da zadavi i pojede, očajna žena ju je odnela veterinaru.

Saslušavši celu priču i muku gazdarice, veterinar ju je upitao: “Da li vaša zmija spava s Vama noću, obmotava se oko vas ili gmiže jako blizu, te se raširi celom svojom dužinom?”

Žena je iznenađeno sa mnogo nade odgovorila: “Da! Da! Ona to radi svakodnevno i to me čini tako tužnom, jer vidim da nešto traži od mene, a ja joj ne mogu pomoći da se oseća bolje.”

Veterinar je zabrinutim tonom u dahu odgovorio: “Gospođo, Vaš piton nije bolestan, on se priprema da Vas pojede. On je, svaki put, gmižući i “grleći” Vas, obmotavajući se oko vašeg tela, proveravao veličinu kako bi odmerio koliko ste velik obrok i koliki on mora biti pre napada. I da, ne jede, kako bi imao dovoljno mesta da vas lakše svari pošto vas udavi i proguta.

Pouka i poruka priče: Moraš prepoznati zmije oko sebe i njihovu istinsku nameru. Samo zato što je neko u vašoj blizini, “grli” vas često i ljubi, ne znači i da su njegove namere dobre.

Izvor: https://www.vetarkojisapuce.com/

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.